Ikone u Srbiji

Одаберите и наручите вашу славску икону на највећој галерији ручно осликаних православних икона на интернету. Рок испоруке је до две недеље. У, за сада, хиљду и сто домова широм света налазе се иконе иконописане у иконописачкој радионици СВЕТИ ПАНТЕЛЕЈМОН, иконописца Зорана Томића. Погледајте галерије које су за вас распоређене у: класичне византијске иконе, иконе са патином, иконе рађене на даскама које на себи имају дубореза, алтернативне иконе са мање позлате на себи, иконе и осликане вињете на јајима. Погледајте процес израде који је изложен на страници " рад" . Одлучите се и позовите нас. Будите маштовити и изазовите нас вашим жељама које ћемо вам са задовољством испунити, да би сте у вашем дому имали икону која је рађена искључиво по вашим жељама и за вас. Ми смо ту због вас.

Na internet prezentaciji radova ikonopisačke radionice Sveti Pantelejmon, možete jednostavnije odabrati ono što želite da naručite, jer su radovi podeljeni u više različitih kategorija. Gallery

Рекламе

Razvoj ikonografije u Srbiji

U SRBIJI NAJSTARIJE IKONE IZ ZETE, HUMA, RAŠKE, NESTALE SU I O NJIMA NEPOSTOJE ČAK NI PISMENI POMENI.

U KASNIJEM PERIODU , TEK OD VREMENA NEMANJIĆA, DOŠLO JE DO ISTICANJA DOMAĆIH UMETNIČKIH VREDNOSTI PUTEM SVETIH SLIKA. IZBOROM SVETIH ZAŠTITNIKA, DAVANJEM VIŠE MESTA NJIHOVIM IKONAMA ILI SLIKANIM ŽITIJIMA, DOMAĆI KTITORI SU VEĆ U PRVIM SVOJIM ZADUŽBINAMA UTICALI NA POJAVU POSEBNIH OSOBINA SRPSKOG IKONOGRAFSKOG PROGRAMA. PO STAROM VIZANTIJSKOM OBIČAJU, POJAVILE SU SE I U SRPSKIM CRKVAMA " NOVE " IKONE, STVORENE DODAVANJEM POSEBNIH EPITETA STARIJIM IKONAMA.

POSTOJANJE DOMAĆIH SLIKARSKIH RADIONICA, KOJE SU NEGOVALE POSEBNE SLIKARSKE OSOBINE, ZAPAŽENO JE TEK KASNIJE.

BIO JE POTREBAN DUŽI PERIOD UMETNIČKOG ŽIVOTA U SRBIJI, DUŽI PERIOD NASTAJANJA KTITORA, DA U SVOJOJ SREDINI POČNU DA NALAZE VIČNE MAJSTORE , SPREMNE DA OSTVARE ZAMISLI , DA BI SE DELA RAZLIKOVALA PO STILSKIM OSOBINAMA OD ISTIH U DRUGIM KULTURNIM SREDINAMA VIZANTIJE.

SVETI SAVA JE POČETKOM TRINAESTOG VEKA, NABAVLJAO IKONE U SOLUNU, A DOVODIO JE IZGLEDA I SLIKARE IZ CARIGRADA DA RADE ZA KTITORE ( NJEGOVE ROĐAKE NEMANJIĆE ) .

DO IDUĆEG KORAKA U RAZVOJU LOKALNIH OSOBINA IKONOPISA, DOVELE SU U SRBIJI TEŽNJE ZA POLITIČKIM OSAMOSTALJENJEM DRŽAVE I CRKVE.

SRPSKOJ DRŽAVI, NEZAVISNOJ OD 1217, GODINE,SA CRKVENOM AUTOKEFALNOŠĆU OD 1219, GODINE, GOSPOD JE ČUDIMA KOJA SU SE DEŠAVALA NA NJEGOVOM GROBU, KADA SE UPOKOJIO 1199. GODINE U SVOJOJ ZADUŽBUNI, HILANDARU, UKAZAO NA PRVOG SVETITELJA KOGA ĆE SLAVITI I IKONAMA, SVETOG SIMEONA MIROTOČIVOG.

RADEĆI U UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE ILI U PRIMORSKIM OBLASTIMA, ODAZIVAJUĆI SE NARUDZBINAMA SRPSKIH VLADARA ILI SRPSKIH ARHIEPISKOPA I MESNIH EPISKOPA, DOMAĆI SLIKARI SU SE OSLANJALI NA RAZNOLIKE STILSKE POUKE, ZAVISNO OD SREDINE U KOJOJ SU SAMI OBRAZOVANI ILI U KOJOJ SU STVARALI.

PORED SLIKARA DVORSKE RADIONICE U SRBIJI, RADILE SU I DRUGE, MANJE OBRAZOVANE , ALI IPAK TRAŽENE RADIONICE I MAJSTORI.

SVE BROJNIJI KTITORI I DONATORI, LJUDI RAZLIČITIH DRUŠTVENIH STALEŽA, NEJEDNAKIH BOGATSTAVA I OBRAZOVANJA, UTICALI SU U SRBIJI ČETRNAESTOG VEKA NA UMETNIČKA STVARANJA, IZBOROM MAJSTORA RAZLIČITIH MOGUĆNOSTI.

U GRADU PRIZRENU JE TOKOM ČETRNAESTOG VEKA RAZVIJENA SNAŽNA UMETNIČKA DELATNOST.

KRAJEM ČETRNAESTOG I TOKOM PETNAESTOG VEKA, TURSKIM OSVAJAČKIM POHODIMA, NESTALE SU JEDNA ZA DRUGOM FEUDALNE DRŽAVE BALKANA. NESTALI SU NEPOVRATNO DVOROVI I FEUDALNI GOSPODARI KOJI SU SVOJIM NARUDZBINAMA PODSTICALI UMETNIČKI ŽIVOT.

BEZ OBZIRA NA PRIVREMENE KRIZE I ZASTOJE, UMETNOST PONIKLA U VIZANTIJI, A NEGOVANA U KASNOM SREDNJEM VEKU U PRAVOSLAVNIM ZEMLJAMA NA BALKANU, ŽIVELA JE JOŠ DVA, A NEGDE I TRI VEKA POSLE PADA CARIGRADA, KAO DUHOVNI IZRAZ LJUDI KOJI SU OŽIVLJAVANJEM SVOJIH KULTURNIH TRADICIJA POKUŠAVALI DA SAČUVAJU SVOJ JEZIK, ISTORIJU, VERU I UMETNOST, ODNOSNO SVEST O SVOJIM NAJDUBLJIM KORENIMA.

U ŠESNAESTOM VEKU NA BALKANU SE OSETIO SNAŽAN POKRET DUHOVNOG I UMETNIČKOG ŽIVOTA,

KADA SU TURCI OSVAJAČKI PRODIRUĆI PREMA BEČU, TOLERISALI HRIŠĆANE U POZADINI.

TRAŽEĆI PODSTREK I POUKU NA DELIMA SLIKARSTVA IZ DOBA PALEOLOGA, SLIKARI ŠESNAESTOG VEKA PONOVO SU BILI UJEDINJENI PRED ISTIM IDEALOM LEPOTE, PONOVO SU UČESTVOVALI U " OBNOVI " STARE, VIZANTIJSKE UMETNOSTI.

NAJTALENTOVANIJI I NAJOBRAZOVANIJI MEĐU SLIKARIMA POZNATIM U SRPSKIM ZEMLJAMA POSLE 1557, BIO JE PEĆKI MONAH LONGIN, POTPISIVAO JE SVOJA DELA I ZAPAŽA SE DA JE RADIO MNOGO I PREDANO. ZNA SE DA JE STVARAO NEUMORNO I BEZ PREDAHA OD 1563 DO 1597. GODINE . LONGIN SE IZDVAJA KAO VEOMA NEOBIČAN KOLORISTA, SPREMAN DA BOJAMA IZRAZI OSEĆANJA O BESKRAJU, IZAZVANA VEČNIM, POBOŽNIM TEMAMA. BIO JE TO IZVANREDNO UGLEDAN SLIKAR ZA ŽIVOTA, CENILI SU GA I POSLE SMRTI, JER SU NJEGOVA DELA PODRŽAVALI I NA NJIMA UČILI, MNOGI MLAĐI UMETNICI.

JOŠ JEDAN PO ZNAČAJU BITAN IKONOPISAC JAVLJA SE U SEDAMNAESTOM VEKU. REČ JE O ČUVENOM HILANDARSKOM ZOGRAFU ( NA GRČKOM IKONOPISAC ) , MONAHU GEORGIJU MITROFANOVIĆU, KOJI JE ZANAT UČIO NA SVETOJ GORI, POSMATRAJUĆI DELA STARIH MAJSTORA, ALI I SAVREMENA OSTVARENJA ČUVENIH SLIKARA, GRKA SA KRITA, ČIJA SU DELA BILA VEOMA CENJENA NA SVETOJ GORI. SVA NJEGOVA POTPISANA DELA POTIČU IZMEĐU 1616. I 1621. GODINE, ALI JE SVAKAKO RADIO I PRE OVOGA NE USUĐUJUĆI SE DA POTPIŠE IKONU. PUNO PAŽNJE POSVETIO JE TRAŽENJU PLASTIČNOSTI LJUDSKIH OBLIKA I CIZELISANJU POJEDINOSTI NA SPOREDNIM PREDMETIMA.

IZOLOVANI SVOJOM VEROM I STRAHOM OD SVEGA ŠTO NIJE IZVIRALO IZ ČISTE TRADICIJE SRPSKOG SREDNJOVEKOVNOG STVARALAŠTVA, OVI OBDARENI LJUDI SU U DALEKOJ UMETNIČKOJ PROŠLOSTI SVOG PODNEBLJA NALAZILI JEDINU UTEHU I LEPOTU.

TU SU PORED LONGINA I GEORGIJA MITROFANOVIĆA, KOZMA I ZOGRAF RADUL, KOJI SU U OVOM PERIODU, JEDNI OD POSLEDNJIH KOJI SU SAVRŠENO VLADALI VIZANTIJSKIM IKONOGRAFSKIM JEZIKOM , KRAJEM SEDAMNAESTOG VEKA.

VELIKI POGROMI U AUSTRO-TURSKIM RATOVIMA SEDAMNAESTOG VEKA I SAVEZNIŠTVO SRBIJE I AUSTRIJE, UČINILO JE KRAJ OBNOVI SRPSKE SREDNJOVEKOVNE UMETNOSTI POD DUHOVNIM VOĐSTVOM PEĆKE PATRIJARŠIJE I PROUZROKOVALI SU VELIKU SEOBU SRPSKOG ŽIVLJA 1690, GODINE, TAKO DA JE DUGI I PLODNI PERIOD NEGOVANJA RELIGIOZNIH TEMA I IKONOPISA U SRBIJI, OD KRAJA SEDAMNAESTOG DO KRAJA OSAMNAESTOG VEKA, POSTAO U OSAMNAESTOM VEKU, ČESTO NEUSPEO POKUŠAJ DA SE IZMIRI PRAVOSLAVNA TRADICIJA SA TEKOVINAMA EVROPSKE UMETNOSTI, ČIJI JE HOD BIO DRUGAČIJI I BRŽI POSLE PETNAESTOG VEKA.

IKONA POD UTICAJEM BAROKA, PRETVARA SE U SLIKU POBOŽNE SREDINE, ALI SE POLAKO ZABORAVLJA ČIST JEZIK VIZANTIJSKIH IKONOGRAFA. TO SU, PRE SVEGA, SLAVSKE IKONE RAĐENE PO JEDNOM ZAJEDNIČKOM PREDLOŠKU, U MANJEM ILI VEĆEM BROJU. NJIH SU ZA POTREBE TRŽIŠTA, SA PRILIČNO DOBRO ORGANIZOVANOM TRGOVAČKOM MREŽOM RADNJI ZA PRODAJU CRKVENIH STVARI NA PODRUČJIMA AUSTRO-UGARSKE CAREVINE KOJE SU NASELJAVALI SRBI, PROIZVODILE ANONIMNE DOMAĆE SLIKARSKE RADIONICE. TO SU OBIČNO BILE VEĆE FOTOGRAFSKE RADNJE, ATELJEI KOJI SU NA TAJ NAČIN KORISTILI ZAPOSLENE RETUŠERE.

GOTOVO SVE IKONE TOG TIPA NASTALE SU TOKOM DVE POSLEDNJE DECENIJE DEVETNAESTOG VEKA, NAJVIŠE IZMEDJU 1881 I 1883. GODINE. SLIKANE SU UVEK TEHNIKOM ULJA NA PLATNU, SASVIM RETKO NA LIMU ILI DASCI, STANDARDNOM VELIČINOM PRILAGOĐENE GRAĐANSKOM ENTERIJERU, MANJE 66 X 55 CM, A VEĆE 80 X 60 CM.

DO OPADANJA NJIHOVE MASOVNE PROIZVODNJE DOŠLO JE SREDINOM DEVEDESETIH GODINA, DEVETNAESTOG VEKA, USAVRŠAVANJEM TEHNIKE REPRODUKOVANJA, TZV. OLEOGRAFIJE, HROMOLITOGRAFIJE, HELIOGRAVURE ILI HELIOGRAVURE . ZATO TAKVIH I SLIČNIH IKONA POSLE 1900. GODINE NEMA MNOGO, MADA SE NJIHOVA PROIZVODNJA NIJE UGASILA SVE DO DRUGOG SVETSKOG RATA.

POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA, KOMUNISTIČKE VLASTI ODVAJAJU CRKVU OD DRŽAVE I UBRZO ZATIM STAVLJAJU JE IZVAN ZAKONA.

VALJA ZNATI DA JE PRAVOSLAVLJE KAO CELINA BILO ŽESTOKO POGOĐENO RUSKOM OKTOBARSKOM REVOLUCIJOM 1917. GODINE.

SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA TOKOM TIH PET DECENIJA , DRUGE POLOVINE DVADESETOG VEKA,DOŽIVELA JE BEZBROJNA ISKUŠENJA I PROGONE RAZLIČITE VRSTE, ŠTO SE ODRAZILO I NA NEGOVANJE TRADICIJE ČISTE VIZANTIJSKE IKONE KAO SIMBOLA KOJI OMOGUĆAVA DUHOVNI PRISTUP " ORIGINALU " ( ARHETIPU ).

DANAS SU NA TERITORIJI SRBIJE PRISUTNE RAZLIČITE TENDENCIJE U RAZVOJU IKONOPISA.TAKO SE MOGU NAĆI KOPIJE IKONA IZ DOBA PALEOLOGA, RADJENE ULJANIM BOJAMA A NE JAJČANOM TEMPEROM, KAO I BAROKNE RADJENE JAJČANOM TEMPEROM A NE ULJANIM BOJAMA. ZATIM SU PRISUTNE , TZV. KAŠIRANE, TJ NALEPLJENE ŠTAMPANE KOPIJE STARIH IKONA NA DASKU ILI MADEINJAPAN.

ZNAČAJAN ČIN U PODRŠCI IKONOPISA U SRBIJI, U DANAŠNJE VREME, DESIO SE 1995, KADA JE U MUZEJU PRIMENJENIH UMETNOSTI U BEOGRADU, NA OTVARANJU VELIKE IZLOŽBE IKONA SA 600 DELA I OKO 120 AUTORA, ZAKLJUČENO DA OVAKAV PROCVAT IKONOPISA U SRBIJI , NIJE ZABELEŽEN JOŠ OD VREMENA IZGRADNJE PEĆKE PATRIJARŠIJE, DA JE TO DOBRO I DA ĆE SE U TOM MNOŠTVU UČENIH I SAMOUKIH, VREMENOM IZDVOJITI PRAVE VREDNOSTI, SAME OD SEBE.

NA SVE OVO UTICALI SU PRE SVEGA ŽIVOTNI USLOVI, DOSKORAŠNJEG PERIODA ISTORIJE SRBIJE, KOJI SU UČINILI DA SE LJUDI U NEMOĆI I OČAJU, SETE ZABORAVLJENOG BOGA U SEBI I SEBE U NJEMU I DA SE ZATRAŽEĆI SNAGU I UTEHU, NJEMU OKRENU, POŠTUJUĆI ONO ŠTO JE NEPROLAZNO, VEČNO. UPRAVO OVI OBIČNI LJUDI POSTALI SU U SADAŠNJEM VREMENU NOVI KTITORI KOJI SVOJIM PORUDZBINAMA PODSTIČU STVARANJE NOVIH IKONOPISACA, OŽIVLJAVAJUĆI I NA OVAJ NAČIN PERIOD DUHOVNOG PROCVATA SVOGA NARODA.